Недалеко од Косовске Витине у селу Бинач, налазе се темељи порушеног манастира Св. Архангела Гаврила у народу познат као Бузовик.
Без обзира што су га Албанци 1999. године прво запалили, а потом и порушили до темеља, верници и локални свештеник Звонко Костић, на
празник Св. Архангела редовно обилазе ово свето место, а ове године на литургији која је одржана на рушевинама овог средњевековног манастира
покренута је иницијатива верника за његову обнову.
Верници који су присуствовали овогодишњој литургији на празник Св. Архангела, ускоро ће послати захтев Епархији рашко-призренској за почетак обнове манастира.
Манастир је саграђен и фрескописан у 14. веку у току владавине Бранковића. Међутим, само неколико десетина година након изградње,
Турци су спалили ову светињу, која је поново у време Турака обновљена у 16. веку.

Незапамћени зулум догодио се 1867. године када су локални Албанци (тада у веома малом броју на простору Косовске Витине) заклали свештеника који је служио у овом манастиру, после чега је манастир био напуштен и поново обновљен у 20. веку.

1999. године након доласка Нато-а, манастр Св. Архангела Гаврила поново је на мети Албанаца. Албанци су спалили  манастир и конаке, а касније су их порушили до темеља експлозивним направама, заједно са оближњим црквама Св. Петке , Св. архиђакона Стефана и Св. Николе.

15 км од Гњилана налази се Општина Косовска Витина. Општина Витина је једна од општина у Косовско Поморавском округу чији је административни центар у Гњилану. Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији.
До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак. 
Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију. 
Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене. 
Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. 
Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. 
Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни. 
У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. 
Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање. Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. 
Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу. 
Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. 
Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву. Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. 
Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.

Читања: 2450